Suvenir ŠAJKAČA, čoja, sa KOKARDOM, dvoglavi orao sa vencem - srebrna

Šajkača je vojnička kapa koja je posle Velikog rata, uz brič pantalone i koporan, postala sastavni deo srpske narodne nošnje.
Prvo su je nosili povratnici iz rata, ratni veterani a onda se raširila kod stanovništva i nosi se u svakodnevnom životu.
Šajkača pripada stilu bočnih ravnih kapa čija je glavna odlika da se bočne strane mogu ravno preklopiti kada se kapa ne nosi na glavi. Zimi, bočne strane šajkače mogu i da se spuste na uši. Zgodno se i savija, te se može nositi i ispod naramenjače ili za opasačem.
Šajkača se pravi od čoje te je zgodna za nošenje i leti i zimi jer drži konstantnu temperaturu glave. Ovakva svojstva kape bila su glavni razlog da je Srpska vojska uvede u sastavni deo uniforme vojnika propisom iz 1870. godine. Propisom iz 1876. godine kapa je bila poznata po službenom nazivu „šajkaška kapa" a kasnije dobija skraćeni naziv „šajkača". Po uredbi iz 1896. šajkača je tamnoplava, a po uredbi iz 1908. Srpska vojska uvodi, među prvim državama u Evropi, zaštitnu sivo-maslinastu uniformu, čiji je šajkača sastavni deo.
Šajkača je bila sastavni deo uniforme srpskih vojnika u Srpsko-turskim ratovima 1876-1878., Srpsko-bugarskom ratu 1885., Balkanskim ratovima 1912-1913., Velikom ratu 1914-1918. i Drugom svetskom ratu 1941-1945. godine.

Šajkača napravljena od dvostruke čoje sivo-maslinaste boje.
Kokarda je replika u srebrnoj boji.
Veličina kape odgovara odgovara obimu glave izraženom u cm.